NI posle 34 godine nisu saznali gde su njihovi najmiliji. Nisu imali grob na kojem bi zapalili sveću. Za porodice nestalih Srba iz Mostara i doline Neretve vreme nije donelo zaborav, već samo duže čekanje na istinu.
Foto RTRS printscreen
Dok su se u Mostaru služili parastos i pomen žrtvama egzodusa srpskog naroda iz doline Neretve, najteže je bilo onima koji i danas tragaju za očevima, sinovima, braćom i muževima nestalim tokom ratnih dešavanja 1992. godine.
Među njima je i Mara Vučić iz Nevesinja, koja već više od tri decenije traži svog sina. Imao je svega 22 godine kada je nestao u junu 1992.
- Tek je odslužio vojsku. Otišao je od kuće i od tada mu se gubi svaki trag. Da znam gde počiva i da mu zapalim sveću, bilo bi lakše - kaže Mara.
Sličnu sudbinu deli i Ljubica Vukobradović. Njen otac Milenko Bošković nestao je 15. juna 1992. na putu iz porodične kuće u mostarskom naselju Hodbina.
Raseljeno oko 30.000 Srba
NA području Mostara i doline Neretve, tokom juna 1992, stradalo je 431 lice, dok je više od 30.000 Srba napustilo svoje domove. Pomen stradalima služen je u Hramu Svete Trojice u Mostaru, koji je zapaljen 15. juna 1992. Nakon parastosa, na mostu na reci Buni položeno je cveće u znak sećanja na 29 vojnika i civila ubijenih na tom području.
- Raznih priča je bilo, ali nijedna nije potvrđena. Najteže je mojoj majci, koja je dočekala starost, a nije saznala šta se dogodilo njenom mužu - priča Ljubica.
Đurđa Zubac već 34 godine traži supruga Milovana, koji je nestao u Mostaru zajedno sa još trojicom civila.
- Tragala sam svuda. Proveravala svaku informaciju. Ništa. Samo želim da ga pronađemo i dostojno sahranimo - kaže ona.
Među onima koji ne odustaju od potrage za bratom je i Aljonka Dželetović, predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih u Nevesinju.
- Moj brat je zarobljen živ 1992. Postoje snimci i dokazi koji su dostavljeni nadležnim institucijama. Godinama čekamo da se oni ozbiljno istraže - poručuje Dželetovićeva.
Prema podacima Instituta za nestala lica BiH, još se traga za 82 osobe srpske nacionalnosti sa područja Mostara i doline Neretve.
Predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih RS Isidora Graorac upozorila je da u protekloj godini nije bilo značajnijih pomaka u rasvetljavanju njihove sudbine.
- Činjenica da se i posle tri i po decenije traga za toliko ljudi pokazuje da taj proces nije tekao očekivanom dinamikom - istakla je ona.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Read the full article at Večernje novosti →
Serbia