PREDSEDNIK Demokratske narodne partije Milan Knežević reagovao je na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore, koje je odbacilo ocene predsednika Srbije Aleksandra Vučića o hibridnom ratu protiv Srbije i ulozi pojedinih medija iz Crne Gore tokom obojene revolucije u Srbiji.
Skupština CG
Knežević je, u prepoznatljivom tonu, poručio da se iz Podgorice o dobrosusedskim odnosima govori tek nakon što je Crna Gora priznala takozvano Kosovo, više puta glasala protiv Srbije u međunarodnim forumima i, kako je naveo, godinama imala problem sa delovanjem kriminalnih klanova čiji su pipci bili usmereni i ka Srbiji.
- Priznaš 14 odsto teritorije bratske države, tri puta glasaš da je genocidna, izvezeš joj dva najveća kriminalna klana, ali nemaš problem da svakog vikenda obilaziš nekretnine na Beogradu na vodi i Vračaru. E, to mogu samo u Ministarstvu spoljnih poslova - naveo je Knežević.
On je, uz dozu ironije, otvorio i pitanje broda „Jadran”, ali i položaja Boke Kotorske u crnogorsko-srpskim odnosima.
- A da Srbija traži brod ’Jadran’ nazad, ili da prizna Boku Kotorsku? Sigurno bi NATO reagovao kao za vreme požara prošle godine - dodao je Knežević.
Reakcija lidera DNP-a usledila je nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore, resor kojim rukovodi Ervin Ibrahimović, saopštilo da su „neosnovane i neprimerene” tvrdnje da Crna Gora vodi bilo kakav hibridni rat protiv Srbije ili da ugrožava njene interese.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu tokom obojene revolucije u Srbiji, naglašavajući da se Beograd nije mešao u unutrašnja pitanja Crne Gore, dok je Podgorica, priznanjem takozvanog Kosova, direktno zašla u pitanje teritorijalnog integriteta Srbije.
- Nismo se mi mešali u njihova pitanja, oni su oduzeli deo Srbije. Nije njihovo kako ćemo da vodimo politiku, njihovo je da se drže međunarodnog prava, što nisu uradili - rekao je Vučić.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore, međutim, naveli su da su izjave iz Srbije sve učestalije kako se Crna Gora približava svom strateškom cilju, članstvu u Evropskoj uniji, ali i uoči izbornih procesa u toj zemlji.
U saopštenju se navodi da takve izjave, kako tvrde u Podgorici, pokazuju „nespremnost dela političkih struktura” da prihvate da su u regionu suverene, međunarodno priznate i ravnopravne države, a ne prostori koji bi, kako su naveli, trebalo da budu vraćeni bilo kakvim „zamišljenim političkim ili nacionalnim centrima”.
- U Crnoj Gori postoji izreka: ’Niko te ne nagrdi kao grdni’. Upravo ona možda najbolje oslikava apsurdnost tvrdnje da Crna Gora vodi hibridni rat protiv bilo koga - saopštilo je Ministarstvo.
Iz tog resora su poručili da javnosti ostavljaju da proceni da li ovakve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka, ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji, kako tvrde, nemaju veze sa Crnom Gorom.
Ministarstvo je podsetilo da Crna Gora, kako su naveli, „nije obnovila nezavisnost protiv bilo koga niti uprkos bilo kome”, već da su njeni građani na referendumu doneli odluku da obnove državnu nezavisnost.
„Ta odluka je konačna, demokratska i međunarodno verifikovana”, naveli su iz MSP-a.
U saopštenju se dodaje da je Crna Gora danas građanska, multietnička i multiverska država zasnovana na vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i evropskim vrednostima, kao i da njen Ustav i pravni poredak, kako tvrde, predstavljaju primer uvažavanja različitosti i zaštite prava svih građana, bez obzira na nacionalnu, versku ili jezičku pripadnost.
Posebno su naglasili da su sloboda veroispovesti, pravo na upotrebu jezika i pisma, kao i zaštita manjinskih prava, temeljne vrednosti savremene Crne Gore, koje se, kako navode, unapređuju u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
- Želimo da svako ko Crnu Goru smatra svojom državom bude svoj na svome i da se oseća sigurno, ravnopravno i uvaženo - poručili su iz Ministarstva.
Iz Podgorice su istakli i da je spoljna politika Crne Gore „jasna, dosledna i principijelna”, te da kao članica NATO-a i država koja, kako tvrde, predvodi proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu, odluke donosi samostalno, suvereno i u skladu sa interesima svojih građana.
Ministarstvo je navelo da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju, ali da se dobrosusedski odnosi, kako su poručili, mogu graditi samo na međusobnom poštovanju, ravnopravnosti i prihvatanju realnosti.
- Najodlučnije odbacujemo tvrdnje kako je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Vreme je da region bude okrenut budućnosti, reformama, ekonomskom razvoju i evropskoj integraciji. Potrebno nam je više odgovornosti, a manje pokušaja stvaranja tenzija i političkih konstrukcija kojima se prikrivaju unutrašnji problemi i izostanak reformskog napretka - zaključili su iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.
Polemika je, međutim, ponovo otvorila suštinsko pitanje odnosa Po…
Read the full article at Večernje novosti →
Serbia