Shutterstock/Andrii Iemelianenko
Ova riba bogata je omega-3 masnim kiselinama i siromašna zasićenim mastima, zbog čega se smatra jednim od najboljih izbora proteina za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.
Oglas
Ako nam je jedan od ciljeva očuvanje zdravlja srca , lekari često preporučuju ograničavanje crvenog mesa i češći izbor zdravijih izvora proteina.
Kardiološkinje dr Heder Džonson i dr Nina Radford ističu da je losos među najboljim izborima jer sadrži malo zasićenih masti, a bogat je omega-3 masnim kiselinama koje mogu pomoći u snižavanju lošeg holesterola i zaštiti kardiovaskularnog sistema.
Prema rečima dr Džonson, losos ima niži nivo zasićenih masti od govedine i svinjetine, što može doprineti snižavanju LDL-a, takozvanog lošeg holesterola. Dr Radford dodaje da većinu masti u lososu čine nezasićene masti koje su dobre za srce, prenosi Index.hr.
„Losos sadrži veoma malo zasićenih masti. Veliku većinu njegovih masti čine nezasićene masti zdrave za srce, posebno omega-3 masne kiseline poput EPA i DHA“, rekla je za "Parade".
Kako losos utiče na srce i holesterol?
Dr Radford objašnjava da zamena namirnica bogatih zasićenim mastima lososom može smanjiti upale, rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i poboljšati funkciju krvnih sudova. Zbog toga Američko udruženje za srce preporučuje konzumiranje najmanje dve porcije ribe nedeljno.
„Uključivanje masne ribe u ishranu obezbeđuje omega-3 masne kiseline i predstavlja odličnu zamenu za manje zdrave izvore proteina“, ističe dr Radford.
Losos može pomoći i osobama sa povišenim holesterolom. Dr Radford navodi da istraživanja pokazuju kako redovno konzumiranje lososa može sniziti ukupni i LDL holesterol, kao i umereno povećati HDL, odnosno „dobar holesterol“.
Sa tim se slaže i dr Džonson, koja navodi da omega-3 masne kiseline mogu sniziti trigliceride i ne-HDL holesterol, što doprinosi manjem riziku od srčanih bolesti.
Ipak, obe kardiološkinje naglašavaju da losos nije čudesno rešenje i da najbolje rezultate daje kao deo uravnotežene ishrane.
„Losos je zdrav izvor proteina, ali ga treba uravnotežiti sa drugim zdravim izvorima proteina tokom nedelje, kao što su nemasna piletina, ćuretina i biljni proteini, uz ograničavanje crvenog mesa“, napominje dr Džonson.
Ona zaključuje da se promene u nivou holesterola mogu primetiti nakon šest do 12 nedelja ako je ostatak ishrane uravnotežen i ako osoba redovno vežba.
Teme
Read the full article at N1 Srbija →
Serbia