Humanost koja ne traži ništa zauzvrat, tako bi se u jednoj rečenici mogla opisati priča dobrovoljnih davalaca krvi, ljudi koji godinama spašavaju živote potpuno anonimno, bez pitanja kome i zašto. O značaju ove misije za „Dnevni avaz“ govorio je i Elvedin Žiško, predsjednik Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi KS, koji ističe da je potreba za krvlju danas veća nego ikad. Operacije, saobraćajne nesreće i hitna medicinska stanja svakodnevno traže nove doze krvi, a zalihe se, kako kaže, često teško održavaju.
Lično iskustvo
- Jako je velika potreba za krvlju i bez dobrovoljnih davalaca zdravstveni sistem ne može se osloniti samo na organizovane rezerve. Prečesto se u najtežim trenucima traži pomoć porodice i prijatelja, jer sistema uvijek nedostaje – poručuje Žiško.
Iza njegove priče stoji i lično iskustvo jer je više od 120 puta darovao je krv. To je, kaže, postala životna navika i odgovornost, nešto što se ne mjeri priznanjima ni nagradama, nego spašenim životima. Ipak, ističe da društvena podrška često izostaje.
- Mi darujemo, mi ne prodajemo krv. Ipak, nemamo adekvatnu podršku društva – kaže Žiško, dodajući da mnoga udruženja opstaju teško, bez stabilnih izvora finansiranja i institucionalne pomoći.
Darivanje krvi
Posebno ga pogađa činjenica da, kako tvrdi, dobrovoljni davaoci često ostaju bez priznanja i simbolične zahvalnosti, iako je u nekim zemljama to praksa koja se njeguje i cijeni. U isto vrijeme, sistem, kaže, ne uspijeva dovoljno motivisati mlade da se uključe.
Govoreći o današnjoj generaciji, Žiško podsjeća da je ranije kultura darivanja krvi bila dio obrazovanja i društvenog sistema kroz škole, fakultete, pa čak i vojsku. Danas, smatra, takvih organizovanih pristupa gotovo da nema.
- Svaka doza krvi može spasiti život u nekoliko minuta. Jedna jedinica krvi može značiti razliku između života i smrti – kazao je Žiško.
Snažna poruka
Na kraju, njegova poruka ostaje jednostavna, ali snažna: dobrovoljno darivanje krvi nije obaveza, nego čin solidarnosti i ljudskosti. To je, kako kaže, tihi doprinos koji možda ne vidimo, ali koji svakog dana nekome znači život.
Read the full article at Dnevni avaz →
BA