ODLUKA Evropske centralne banke da podigne referentnu kamatnu stopu sa 2 na 2,25 odsto odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Upozorava i da se evropske ekonomije već suočavaju sa stagflacijom, odnosno istovremenim rastom cena i usporavanjem privredne aktivnosti.
Evropska centralna banka podigla je svoju referentnu kamatnu stopu s dva na 2,25 odsto. Namera joj je da tako obori inflaciju, koja se u EU gotovo udvostručila od januara do aprila. Da li će porasti i rate kredita u Srbiji?
Profesor ekonomije Dragan Đuričin ocenio je da je reč o očekivanom potezu centralne banke, čiji je osnovni zadatak kontrola inflacije.
Glavni razlog inflacionog pritiska su, prema njegovim rečima, rast cena energenata, nafte, gasa i veštačkog đubriva, kao i poremećaji u snabdevanju zbog geopolitičkih kriza, poput one u Iranu.
- Ja mislim da je ovo prvi korak u daljem prilagođavanju, zbog toga što je monetarna logika da kada postoji inflacioni pritisak, a inflacija je inače monetarni fenomen, vi morate da smanjite restriktivnim merama količinu novca - rekao je Đuričin, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Rast kamata u evrozoni uticaće i na kredite u Srbiji
Prema njegovim rečima, povećanje kamatnih stopa u evrozoni uticaće i na Euribor, koji je jedan od elemenata za obračun kamatnih stopa na kredite u Srbiji.
- Za nas je bitna ova stopa od 2,25 odsto zbog toga što ona indikativno utiče na jedan od dva dela kamate koje naše poslovne banke obračunavaju na sve vrste pozajmica, od keš kredita do stambenih kredita - naveo je Đuričin.
Do sada je, kaže, ta stopa bila 2 odsto, sada će biti 2,25 i na to banke dodaju takozvani kreditni raspon.
Koliko će rast rata kredita biti osetan zavisi od roka otplate i perioda usklađivanja kamatne stope.
- Što duži period otplate, to je veće povećanje duga. Što kraći period usklađivanja, ono tri ili šest meseci, to veće povećanje duga - objasnio je.
Ipak, smatra da trenutno povećanje nije dramatično, ali upozorava da dalji razvoj situacije zavisi od kretanja na globalnom tržištu energenata i geopolitičkih rizika.
Narodna banka ima prostor za reakciju
Govoreći o Srbiji, Đuričin je ocenio da Narodna banka Srbije ima dovoljno prostora da svojim merama podrži bankarski sektor i očuva kreditnu aktivnost.
Podsetio je da je inflacioni cilj u Srbiji tri odsto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procenata, kao i da je domaća centralna banka prethodnih godina uspešno održavala monetarnu stabilnost.
- Treba imati poverenje u Narodnu banku Srbije, ne samo iz razloga što imamo još uvek investicioni kredit rejting, nego i zbog toga što je prošle godine od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke naša Narodna banka ušla u tri najbolje ocenjene banke - rekao je profesor.
Kaže da će NBS svojim merama olakšati mogućnost da banke nastave sa kreditiranjem, s obzirom da je prošle godine nivo depozita bio manji od nivoa kredita.
- Tako da će Narodna banka, svesna te situacije, olakšati poslovnim bankama da nastave svoju funkciju, ali će klijenti banaka plaćati nešto veće rate za svoje dugoročne kredite. Ne govorimo o keš kreditima sa fiksnom kamatom, to je u dinarima i tu nema promene. Ali, stambeni krediti sa deviznom klauzulom će biti skuplji u otplati i u dobijanju novog kredita - rekao je profesor.
Evropa već ulazi u stagflaciju
Komentarišući privredne izglede Evrope, Đuričin je ocenio da se evropske ekonomije već nalaze u stanju stagflacije.
- Stagflacija je oko nas i ona se može rešiti samo novom industrijalizacijom koja je zasnovana na tehnologijama koje su klimatski neutralne - naglasio je Đuričin.
Prema oceni profesora ekonomije, budući investicioni ciklusi u Evropi biće usmereni ka zelenim tehnologijama i energetskoj tranziciji.
Zbog toga, kaže, Srbija treba više da se osloni na sopstvene prirodne resurse, pre svega biomasu i geotermalne izvore energije.
- Bilo bi mnogo značajnije zbog balansiranja sistema da se koriste izvori koje Srbija ima, a to su zelena energija iz biomase i geotermalna zelena energija - zaključio je Đuričin.
(RTS)
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Read the full article at Večernje novosti →
Serbia