Record demand for workers in Montenegro's coastal areas! Can Montenegro's tourism survive without foreign workers? Here's how to retain local labor

Blic

Ključne prepreke su sezonski karakter posla, nedostatak sinergije između obrazovnog, poslovnog i državnog sektora

Većina sezonskih radnika dolazi iz susednih zemalja poput Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine

Slušaj vest

0:00 /

0:00

Crnogorski turistički sektor i ove godine ulazi u sezonu sa izraženom potrebom za radnom snagom, posebno u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Iako nadležne institucije pokušavaju da motivišu domaće radnike da se bave sezonskim poslovima kroz sajmove zapošljavanja, obuke i savetovanja, čini se da se poslodavci i dalje značajno oslanjaju na zapošljavanje radnika iz regiona i inostranstva.

Uskladiti obrazovni sistem u odnosu na potrebe tržišta rada

Redovni profesor ekonomije i turizma, Ivo Županović, u intervjuu za CdM, ocenjuje da crnogorski turizam, gledajući aktuelne podatke, svakako zavisi od količine stranih sezonskih radnika.

„Međutim, smatram da nismo razvili mehanizme za zapošljavanje domaće radne snage čak ni kada je u pitanju animiranje nezaposlenog kadra (prvenstveno mislim na nivo prvog do četvrtog stepena stručne spreme, koji je najtraženiji u turizmu, a sa druge strane, u ovoj oblasti je najveći broj registrovanih nezaposlenih lica)“, kaže Županović.

Takođe, smatra da obrazovni sistem treba uskladiti u odnosu na potrebe tržišta rada u turizmu , sektorski i po opštinama.

„Međutim, treba naglasiti da od 2016. godine nemamo Strategiju razvoja ljudskih resursa u turizmu, koja bi trebalo da definiše upravo gore navedeno. Trenutno nismo ni kreirali novu Strategiju razvoja turizma Crne Gore (prethodna je važila do kraja 2025. godine)“, ističe Županović.

On smatra da je potrebno izmeniti i/ili dopuniti zakonsku regulativu kada je u pitanju zapošljavanje studenata i učenika (uz maksimalnu zaštitu njihovih prava), ali i razmotriti da se praksa studenata kao obavezni deo nastavnog plana i programa na fakultetima organizuje u periodu godine kada je najpotrebnija za turističku industriju.

„Stoga smatram da bi trebalo stvoriti takav okvir u poslovnom, akademskom i administrativnom delu koji bi omogućio domaćoj radnoj snazi da nastavi zaposlenje u turizmu. Ukoliko se gore navedeni postulati ne definišu na srednji rok, kao posledicu vidim nedovoljno prepoznavanje koristi od rada u turizmu u Crnoj Gori, dalji odliv kadrova u inostranstvo po tom osnovu, ali i upitnost opstanka programa u turizmu na nivou srednjeg i visokog obrazovanja, što bi po mom mišljenju bilo nedopustivo. Apsolutno sam protiv teze da mladi u Crnoj Gori ne žele da rade u turizmu, samo je potrebno sprovesti čitav niz mera da bi se to postiglo“, ističe Županović.

+6

Galerija

.

Neophodna sinergija poslovnog sektora, sektora zapošljavanja i akademske zajednice

Pitali smo profesora Županovića koji su ključni razlozi zbog kojih turistički sektor u Crnoj Gori sve teže pronalazi domaću radnu snagu - da li su povezani sa platama, sezonskim karakterom rada, uslovima rada...

„Postoji nekoliko ključnih razloga. Prvo, neusklađenost obrazovnog sistema u pojedinim opštinama. Na primer, Kotor nema srednje obrazovanje u oblasti turističkog tehničara, niti na nivou turistički kompatibilnih aktivnosti kao što je trgovina . Takođe, nema srednjeg obrazovanja kada je u pitanju diverzifikacija ekonomskih aktivnosti, kao što su IT tehničari ili tehničari za veb aplikacije“, kaže Županović.

On takođe smatra da sezonski karakter rada svakako utiče na izbor aktivnosti, te da je stoga potrebno stvoriti pretpostavke za produženje turističke sezone.

„Ovde pre svega mislim na izgradnju hotelskih kapaciteta, koji kvantitativno, i po krevetu, beleže najveći broj zaposlenih, u poređenju sa kondo hotelima i privatnim smeštajem. U kontekstu produžetka sezone, pre svega mislim na MICE industriju i visoke finansijske koristi od nje“, navodi Županović.

Prema njegovim rečima, kada je reč o hotelskim kapacitetima, potrebno je dalje jačanje, a pre svega prepoznavanje značaja srednjeg menadžmenta, jer se upravo na ovom nivou očekuje najveće uključivanje zaposlenih sa visokim obrazovanjem.

+6

Galerija

.

„Jer, prema trenutnoj potražnji za pomenutim kadrovima, proizilazi da poslodavci dominantno vide pomenute kadrove u administrativnim aktivnostima, što bi dugoročno stvaralo negativne tendencije. Što se tiče zarada, generalno govoreći (uvek postoje određeni izuzeci), ne mislim da je to jedan od ključnih razloga (barem ne u periodu 2023-2025), jer ako se pogledaju zvanični podaci, neto zarada u turizmu je skoro izjednačena sa prosečnom neto zaradom na nivou države“, kaže Županović.

Županović smatra da ne postoji ni adekvatna sinergija između poslovnog sektora, sektora zapošljavanja i akademske zajednice.

„Uglavnom se ove zajedničke aktivnosti odvijaju neposredno pre sezone, ali ne tokom takozvanog 'perioda mirovanja' zimi i jeseni, kada bi trebalo da budu najintenzivnije. Smatram da je potrebno sprovoditi mesečne ili kontinuirane ad hok sajmove zapošljavanja po modelu Carrier Days ili Carrier Week na fakultetima i srednjim škola…