Svet su juče obišli snimci ukrajinskog udara na Moskvu . Plamen i dim koji su se uzdisali iznad moskovske rafinerije žestoko su uznemirili građane, a vesti o nanetoj šteti sigurno su našle put i do najizolovanijih bunkera...
Predsednik Rusije Vladimir Putin optužen je da se "izoluje od pogoršanja stvarnosti" svoje invazije na Ukrajinu. Ali zapanjujuće slike sa moskovske panorame u četvrtak sigurno označavaju trenutak kada čak ni najdeblji slojevi izolacije oko Kremlja ne mogu da ga zaštite od zvuka ponovljenih eksplozija samo 16 kilometara dalje koje su uništile rafinerije, što je dovelo do gustog crnog dima koji se vijori nad ruskom prestonicom.
Video snimci koje su Rusi objavili na društvenim mrežama govore dve priče. Prva je o protivvazdušnoj odbrani prestonice - o tome kako su, po svemu sudeći, sva tri prstena odbrane probijena jeftinim, masovno proizvedenim dronovima, kakve je Ukrajina nekada trpela na svojoj teritoriji, a sada ih gotovo svake noći šalje ka Rusiji, piše CNN .
Na jednom od snimaka vidi se kako je poklopac rezervoara rafinerije potpuno odleteo u vazduh . Besni više požara na svega desetak milja od samog Kremlja. Gotovo je sigurno da se odvija i ekološka katastrofa.
Sama šteta uticaće na snabdevanje gorivom i mogla bi da dovede do redova na benzinskim pumpama u gradu koji je Kremlj godinama nastojao da zaštiti od posledica rata.
Druga priča govori o sve većem nezadovoljstvu među stanovnicima Moskve i političkoj nestabilnosti koju ono može da izazove. Neprestano objavljivanje snimaka koje su ruske vlasti pokušavale da ograniče ukazuje na rastuće neslaganje među građanima i na to da je kontrola informacija na kraju počela da popušta.
Od trenutka kada je mali dron pogodio Kremlj u maju 2023. godine, ukrajinski napadi sve više remete život u Moskvi, a prošlog meseca doveli su čak i do značajnog smanjenja obima proslave Dana pobede.
Kakofonija upečatljivih snimaka objavljenih u četvrtak - na kojima se vide talasi ukrajinskih dronova koji pristižu iznad plamena nakon jednog udara za drugim - predstavlja trenutak jasnog uvida za ceo svet, pokazujući da se Kremlj zaista suočava sa ozbiljnim teškoćama.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je napade odgovorom na neprekidno rusko noćno bombardovanje, koje je u ponedeljak uključivalo i napad na najstariji i najsvetiji crkveni kompleks u Kijevu.
Čini se da je Zelenski dodatno ohrabren nakon sastanka Grupe sedam (G7) u Evijanu, gde je predsednik Donald Tramp istovremeno pokazao i ravnodušnost prema položaju Ukrajine i podršku njenoj borbi.
Čini se da je Volodimir Zelenski svoja očekivanja od Donalda Trampa sveo na nulu. Ipak, sa sastanka je izašao sa jednom ključnom stvari koju je priželjkivao - nagoveštajem, iako još uvek ne sasvim jasnim, da bi Ukrajina mogla da dobije mogućnost da po licenci masovno proizvodi sisteme protivvazdušne odbrane i rakete koje proizvode SAD i Evropa, a kojih ponestaje i koje se sporo zamenjuju novim zalihama.
To ukazuje na odnos zasnovan pre svega na praktičnim interesima - u kojem bi Kijev, kako bi opstao, mogao da proizvodi oružje koje fabrike NATO-a u suštini proizvode presporo i po previsokoj ceni. Istovremeno, to pokazuje da Ukrajina i dalje ima adute koje može da iskoristi.
Nije jasno, s obzirom na promenljivo raspoloženje Donalda Trampa tokom samita G7, da li on i dalje ima volju da aktivno radi na postizanju mira. Čak i on mora da vidi da je Kremlj do sada odbacivao takve inicijative.
Evropljani i dalje gaje određenu nadu da bi izaslanik iz, kako je italijanska premijerka Đorđa Meloni nazvala, "srednje sile" mogao ponovo da pokrene mirovne pregovore.
Velika Britanija, Francuska i Nemačka objavile su pre 11 dana saopštenje u kojem su ponovile svoj dugogodišnji polazni stav za postizanje sporazuma, uključujući i zahtev za jednostranim prekidom vatre, što je za Moskvu od početka bilo neprihvatljivo.
Nada da bi Vladimir Putin mogao da potraži izlaz iz sukoba i dalje opstaje, imajući u vidu zastoj na frontu i teškoće sa kojima se Rusija suočava u zaštiti svog vazdušnog prostora.
Zaista, Putin je poslednjih dana dao nekoliko nejasnih izjava koje su neki protumačili kao mogući signal za preispitivanje dosadašnjeg pristupa. Rekao je da postizanje sporazuma i zauzimanje celog Donbasa "nisu međusobno isključive ideje" da će rat uskoro biti završen i da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder mogao biti prihvatljiv kao posrednik između Rusije i Evrope .
Međutim, čak i kada je Putin prošle nedelje priznao ekonomsku štetu koju nanose ukrajinski napadi, njegov odgovor bio je da nagovesti dodatnu odmazdu.
Hoće li se Putin "slomiti"?
Dok se pojavljuju snimci na kojima se vidi kako na automobile u Moskvi pada kiša crna od čađi, odluka o daljem toku rata ponovo je u rukama njegovog tvorca - Putina.
Možda je previše optimistično očekivati da će se opredeliti za diplomatiju i postepeno okončanje sukoba za koji zapadne obaveštajne službe procenjuju da je odneo živote pola miliona njegovih sunarodnika,…
Read the full article at Telegraf.rs →
Serbia