Is the candidate dangerous?

Kateryna Kon/Shutterstock

Gljivica iz roda candida živi u ljudskom organizmu od prvih dana života. Naseljava creva, usnu duplju, kožu i sluzokože polnih organa.

Oglas

Kod većine ljudi ostaje tiha i bezopasna godinama, držana pod kontrolom zajedničkim radom imunog sistema i korisnih bakterija. Problem počinje kada se ta krhka ravnoteža pomeri u pogrešnu stranu.

Odgovor na pitanje o opasnosti nije jednoznačan. Zavisi od količine gljivice , lokacije u telu, snage imuniteta i dužine trajanja poremećaja. U malom broju, candida albicans je bezazleni stanovnik crevne flore. U prekomernom broju, postaje uzročnik infekcije sa posledicama koje prevazilaze granice probavnog sistema.

Ravnoteža koja čuva telo

Na jednu gljivicu roda candide dolazi oko 1.000 korisnih bakterija u crevima. Ta disproporcija nije slučajna. Korisne bakterije proizvode kiseline, nadmeću se sa kandidom za hranu i prostor, a neke luče supstance koje direktno usporavaju rast gljivica. Imunitet tome dodaje sopstvenu zaštitu preko belih krvnih zrnaca, antitela i sluzokože.

Dok ovaj sistem funkcioniše, kandida nema priliku da napravi štetu. Tek kad broj korisnih bakterija opadne ili imunitet oslabi, gljivica dobija slobodan prostor. Najčešći okidači su produžena terapija antibioticima, hronični stres, ishrana bogata šećerom i belim brašnom, kortikosteroidi, hormonalna kontracepcija i neregulisani dijabetes . Svaki od ovih faktora pomera vagu u korist gljivica, a kombinacija više faktora istovremeno deluje kao pojačivač problema.

Iskusni lekari koji se bave ovom oblašću često uočavaju isto pravilo . Pacijenti vežu početak tegoba za period posle zubarske intervencije, lečenja bronhitisa ili nekog drugog akutnog problema koji je zahtevao jake antibiotike. Ponekad prođu nedelje između antibiotske terapije i prvih simptoma, što dodatno otežava povezivanje uzroka i posledice. Žene često zapažaju podudarnost pojave tegoba sa periodom posle porođaja ili tokom hormonalnih promena.

Simptomi prekomernog rasta

Prvi znaci prekomernog rasta u crevima retko deluju dramatično. Laka nadutost, gasovi, osećaj težine posle obroka, povremena gorušica. Svaki od ovih simptoma ima desetine drugih mogućih uzroka, pa se kandida previdi i godinama.

Vremenom se simptomi šire. Pojavljuju se grčevi, naizmenični zatvor i dijareja , rektalni svrab, bele naslage u ustima. Sluzokoža creva postaje iritirana, a imunitet se troši u stalnom naporu da zaustavi ekspanziju gljivice. Neki pacijenti primećuju da im se javlja intenzivna želja za slatkim ili hlebom, što neki istraživači povezuju sa metaboličkim potrebama same gljivice.

Dok god se problem zadržava u granicama creva, posledice su neprijatne ali lokalne. Čim se naruše zidovi creva, razvijaju se složeniji zdravstveni problemi.

Retka ali ozbiljna komplikacija

Sama kandida retko napušta creva i prelazi u krvotok. Kada se to dogodi, nastaje sistemska kandidijaza, ozbiljno oboljenje koje zahteva hitno lečenje. Gljivica u krvi može zahvatiti unutrašnje organe, uključujući srce, bubrege i mozak.

Sistemska kandidijaza najčešće pogađa ljude sa teško oslabljenim imunitetom. Pacijenti na hemioterapiji, osobe zaražene virusom HIV, primaoci transplantiranih organa i dijabetičari sa nekontrolisanom bolešću čine glavnu rizičnu grupu. Kod zdrave osobe sa normalnim imunitetom, verovatnoća ovakve komplikacije je mala. Bolnički uslovi i produženi boravak u intenzivnim jedinicama dodatno povećavaju rizik, posebno kod pacijenata sa centralnim venskim kateterima.

Kontekst je ovde presudan. Većina ljudi koji saznaju da imaju prekomerni rast kandide nikad neće doživeti sistemsku infekciju. Ali svaka zanemarena crevna kandidijaza stvara dodatni teret za organizam, teret koji se kumulira godinama i može doprineti razvoju drugih hroničnih tegoba.

Razlika između stvarnog rizika i panike

Razgraničenje preterivanja od stvarne opasnosti čini razliku između zdravog i iscrpljujućeg pristupa. Poslednjih godina internet je preplavljen dramatičnim opisima kandide kao uzročnika gotovo svake bolesti. Takav pristup ne pomaže nikome, posebno ne ljudima koji već imaju realne tegobe i pokušavaju da razumeju šta se dešava u njihovom telu.

U savremenoj medicini preovladava stav da popularne, ekstremne anti-kandida dijete i ideja potpunog „izgladnjivanja“ ove gljivice kroz stroge restriktivne režime nemaju čvrstu naučnu osnovu, jer takav pristup može dodatno oslabiti organizam. Stalno osećanje da se mora izbegavati gotovo sva hrana stvara dodatni stres koji sam po sebi slabi imunitet. Paradoksalno, najstroži režimi često dovode do povratka simptoma čim se dijeta prekine.

Realan pristup zahteva mirnu procenu. Kandida postaje opasna kad su ispunjena tri uslova: postoji prekomerni rast, postoje simptomi i postoji osnovni problem koji održava neravnotežu. Prisustvo gljivice u malom broju u stolici nije razlog za uzbunu.

Koraci koji vode ka odgovoru

Dijagnoza crevne kandidijaze nije jednostavna. Laboratorijski nalaz stolice na gljivice daje informaciju o kol…