Rade Đurić, pravnik NUNS i član Stalne grupe za bezbednost novinara, povodom pretnji upućenih novinarki N1 Danici Vučenić kaže da su danas zasedali bez predstavnika MUP, ali su tu bili predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, koje konstatovalo da je broj pretnji i napada na novinare već godinama u porastu, a prisutna je neodgovornost i nekažnjivost, jer se lica koja to čine osećaju bezbedno, "čini se da su podstaknuta".
Oglas
"S druge strane, kultura nasilja i nasilni narativ koji se propagira bukvalno daje neku vrstu vetra u leđa, i drago nam je da to tužilaštvo prepoznaje, ali i vide i manjkavosti u sopstvenom radu. I uglavnom (manjkavost) je vezana, nažalost, za postupanje, same policije , koja je taj mehanizam prikupljanja podataka, jer tužioci ne mogu po načinu na koji je ustrojena nadležnost i veštinama koje imaju, zadacima, oni ne mogu najveći deo informacija da pribave, već to mora da uradi policija", ocenjuje Đurić.
Zaključak sastanka je, kako dodaje, bio da najveći broj slučajeva tapka u mestu i čeka zastarevanje, baš zbog toga što policija ne dostavlja podatke o samim događajima.
"Znači, to su zahtevi za prikupljanje obaveštenja ili direktni konkretni nalazi koje tužilaštvo daje, a na koje policija, nažalost, ne postupa. I zbog toga je situacija takva kakva jeste, iako tužioci žele da urade taj deo posla, najveći deo policajaca zapravo jeste sprečen, pre svega verovatno odlukama svojih nadređenih koji ne dopuštaju da informacije o napadima na novinare i pretnjama dođu uopšte do tužilaca kako bi se to dalje procesuiralo", ukazuje.
Na pitanje da li se može ući u trag onome ko je poslao anonimno pismo iz Maribora, u kojem preti porodici Danice Vučenić smrću, ocenjuje da takve pretnje daju "zamah ljudima koji to čine i misle da mogu da čine, i nažalost imaju podršku i od strane predstavnika vlasti i prorežimskih medijskih sredstava i medija koji su propagandna sredstva".
Ističe da se radi o brutalnim pretnjama i ukazuje na to kako smo uopšte došli u situaciju da se šalju takve pretnje novinarima.
"Mislim da tužilaštvo i posebno sad policija moraju da pokažu da ovde postoji makar trunka slobode medija i slobode izražavanja, da ovo jeste jedan pravi sistemski slučaj koji mora biti rešen, a pre svega zaštita pružena ne samo Danici Vučenić, nego i njenoj porodici, jer ovo su brutalne, monstruozne pretnje i ovo je nešto što ostavlja najveće posledice na novinarke i novinare kad se preti porodici, deci i drugim licima. Mislim da postoji dovoljno informacija i dokaza o tome da može dosta lakše da se utvrdi identitet lica koje je to učinilo i da se ono procesuira i privede pravdi, i da kazna mora biti pravedna i pre svega pokazatelj onima koji to čine da to ne smeju više da rade, jer to jeste najveći problem", ističe Đurić.
Podseća da su u prošloj godini samo tri slučaja dovedena do kraja, "gde smo imali pravosnažne osude, a to su bili neverovatno laki slučajevi".
"I vidite u najvećem broju slučajeva nadležni organi jako selektivno postupaju, zapravo svojim radnjama ili propuštanjem da nešto učine dovode do toga da slučajevi tapkaju u mestu ili zastarevaju, i šalju tu poruku da kultura nasilja i nasilni narativ je apsolutno dopušten i da to možete da radite", ukazuje.
Ko bi mogao da natera policiju da radi svoj posao?
Na pitanje ko bi mogao da natera policiju da radi svoj posao, odnosno ko su najodgovorniji, Đurić ističe da je najodgovornija, pored onog ko to čini, država.
"Država nosi najveći teret, jer je svojim ponašanjem i propustima da se ponaša dopustila da se ovako nešto dogodi. Znači, prvo država, pre svega tu mislim na predstavnike vlasti koji šire taj nasilni narativ i podstiču tu kulturu, mora da pošalje poruku da je ovako nešto nedopušteno i da, s druge strane, učini sve što je moguće da ne vrši pritisak na tužioce, već da pošalje poruku da ti tužioci mogu da rade svoj posao, da puste policiju da pribave te dokaze i da se ovaj slučaj okonča i reši", navodi.
Smatra da "ovo treba da bude početak, jer će međunarodne institucije biti obaveštene o ovome, i ovo je samo još jedan od minusa za našu državu koja ide na tom evropskom putu, jer ja se pitam, ko će nas da primi ako živimo u državi u kojoj, i predsednik i najviši predstavnici vlasti kreiraju taj nasilni narativ i kulturu nasilja".
"Znači, to je jedna opšta kultura zastrašivanja koju mora, pre svega, izvršna vlast svojim porukama i smanjivanjem pritiska na institucije koje to mogu da rade, da ona na taj način krene i da dopusti tužiocima koji konačno moraju da se osmele i da ovo reše, a pre svega i poruka policajcima da izađu iz tog začaranog kruga pritiska svojih nadređenih i nadležnih i da pokažu da ovakve slučajeve moraju da rešavaju", poručuje on.
Koliko mogu međunarodne institucije da pomognu u rešavanju ovog pitanja, on kaže da su one jedine koje zapravo čuju ovako nešto, "i zbog toga mi moramo da budemo glasni, moramo da budemo redovni u ovakvim saopštenjima i izjavama i da podsećamo da ovakve stvari ne smeju da prođu nekaž…
Read the full article at N1 Srbija →
Serbia