Many do this rarely, and the consequences can be dangerous to humans and pets

Shutterstock/PixieMe

Većina vlasnika pasa ne pere dovoljno često posude za hranu i vodu svojih ljubimaca, iako stručnjaci upozoravaju da upravo na njima mogu da se razvijaju opasne bakterije poput salmonele i listerije.

Oglas

Održavanje higijene u kuhinji ključno je za bezbednost hrane, ali opasnost može da vreba i tamo gde je najmanje očekujete.

Novo istraživanje otkrilo je zabrinjavajući problem u domaćinstvima sa psima , zbog kojeg stručnjaci pozivaju vlasnike da promene jednu jednostavnu naviku kako bi zaštitili zdravlje svojih ljubimaca i ukućana.

Redovno i pravilno pranje posuda za hranu i vodu jedan je od najvažnijih koraka za očuvanje zdravlja pasa i ljudi, piše Mirror .

Loša navika mnogih vlasnika pasa

Nedovoljno često pranje psećih posuda može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik. Istraživanje koje je sprovela američka Agencija za hranu i lekove (FDA) analiziralo je navike vlasnika pasa i uticaj higijenskih preporuka na nivo bakterijske kontaminacije, prenosi Net.hr.

Rezultati su pokazali da samo 12 odsto od 417 ispitanih vlasnika pere posude svog psa svakodnevno. Njih 22 odsto to radi jednom nedeljno, dok čak 18 odsto posude pere tek jednom u tri meseca ili ih uopšte ne pere.

Prema FDA, takve navike stvaraju idealne uslove za razvoj opasnih bakterija poput salmonele i listerije. Ove bakterije kod ljudi mogu izazvati dijareju, povišenu temperaturu, grčeve u stomaku i mučninu, dok su trudnice, mala deca, stariji od 65 godina i osobe sa oslabljenim imunitetom posebno ugroženi.

Istraživanje je pokazalo i da 43 odsto vlasnika drži hranu za pse na manje od metar i po udaljenosti od hrane za ljude, dok samo 34 odsto pere ruke nakon hranjenja ljubimca.

Nevidljive bakterije na posudi

Problem nije samo u vidljivoj prljavštini. Na površini posude vremenom se stvara klizav sloj bakterija poznat kao biofilm, koji je veoma otporan na uklanjanje.

Pseće posude rangirane su kao četvrto najprljavije mesto u domaćinstvu, odmah iza kuhinjskih sunđera, sudopera i držača četkica za zube.

U biofilmu se mogu nalaziti bakterije poput salmonele, Ešerihije koli, MRSA bakterije, kao i parazit đardija.

Ovi mikroorganizmi mogu izazvati povraćanje, proliv i različite infekcije kod pasa, ali i lako dospeti do ljudi. Dovoljno je da osoba dodirne kontaminiranu posudu, a zatim lice ili hranu.

„Utvrđeno je da velika većina vlasnika pasa nije upoznata sa FDA smernicama za rukovanje i skladištenje hrane za kućne ljubimce, niti ih se pridržava“, navodi se u izveštaju.

Važan je i način pranja

Stručnjaci ističu da materijal od kojeg je posuda napravljena takođe igra važnu ulogu. Istraživanje objavljeno u časopisu BMC Veterinary Research pokazalo je da porozni materijali, poput plastike i keramike, naročito ako su izgrebani ili oštećeni, mogu zadržavati bakterije i otežavati temeljno čišćenje.

Studija je takođe pokazala da su metalne posude i one u kojima se služi mokra hrana bile povezane sa većim nivoom bakterijske kontaminacije.

Zanimljivo je da su posude prane ručno sadržale više bakterija iz porodice Enterobacteriaceae u poređenju sa onima koje su prane u mašini za sudove.

Dodatni rizik predstavlja i sve popularnija ishrana pasa sirovim mesom, poznata kao BARF dijeta. Istraživanja pokazuju da sirova hrana može sadržati bakterije otporne na antibiotike, koje se potom mogu širiti u okolinu i predstavljati rizik za ljude.

Američki kinološki savez preporučuje da se posude za hranu peru nakon svakog obroka, dok bi posudu za vodu trebalo prati najmanje jednom dnevno.

Slične smernice daje i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koji savetuje pranje posuda za mokru hranu nakon svake upotrebe, a posuda za suvu hranu i vodu svakog dana.

Teme