NA malom ostrvu Mala Gospa u Crnoj Gori, okruženom morem i snažnim burama, nalazi se manastir Vavedenja Presvete Bogorodice. Do ovog neobičnog svetilišta može se stići isključivo brodom, a već 16 godina njegov čuvar je otac Jovan, koji veći deo godine živi u potpunoj samoći, daleko od gradske vreve i savremenog načina života.
U morskom prostranstvu Crne Gore, na ostrvu poznatom kao Mala Gospa, uzdiže se manastir Vavedenja Presvete Bogorodice, svetinja koja svojim izgledom i položajem privlači pažnju kako vernika, tako i brojnih posetilaca.
Do manastira se dolazi isključivo brodom, što putovanju daje posebnu draž, ali i osećaj izdvojenosti od svakodnevice.
Na ostrvu već 16 godina živi otac Jovan, koji je svoj život posvetio molitvi i očuvanju ove svetinje. Dok tokom letnjih meseci manastir posećuju brojni vernici i turisti, veći deo godine otac Jovan provodi sam, u društvu mora i galebova.
Manastirska crkva posebna je po svom izgledu. Izgrađena je od čvrstih kamenih zidina koje podsećaju na srednjovekovni dvorac, a ono što je čini jedinstvenom jeste činjenica da nema prozore.
Otac Jovan objašnjava da je to posledica surovih uslova života na moru.
- Velika količina vode ulazi unutra i ovo je jedna od retkih crkava, jedina za koju ja znam da nema prozore, jer bi sve to more izlomilo. Predanje kaže da je manastir osnovan još u 12. veku. Negde ovde u okolini ostrva prevrnuo se čamac u kom su bili monasi. Oni su se spasili, a u znak zahvalnosti Bogu podigli su crkvu - rekao je otac Jovan za "Novosti".
Prema predanju koje se vekovima prenosi, upravo je zahvalnost preživelih monaha bila povod za nastanak ovog duhovnog utočišta. Od tada pa do danas, svetinja predstavlja mesto molitve, nade i utehe za mnoge ljude.
Otac Jovan svedoči da su se tokom godina dogodili brojni događaji koje vernici smatraju čudesnim.
- Bio je popriličan broj tih divnih događaja gde su ljudi koji nisu imali dece dugo vremena, posle molitve ovde, bili udostojeni da dobiju potomstvo, kao i razni drugi događaji koji nisu svojstveni ovom svetu - kazao je on.
Posebno se seća jednog događaja koji je na njega ostavio snažan utisak.
- Pre nekoliko godina došle su dve porodice sa troje ili četvoro dece. Posle molitve u crkvi izašli smo napolje, a jedan dečak je pozvao majku da mu priđe jer je želeo nešto da joj kaže. Kada se vratila, rekla mi je da joj je ispričao kako je u crkvi video jednu tetu koja je izašla iz ikone i molila se zajedno sa nama.
Uzeo sam ga za ruku i odveo u crkvu da mi pokaže na koju ikonu misli. Pokazivao sam mu jednu po jednu, a kopiju čudotvorne ikone Presvete Bogorodice ostavio sam za kraj. Kada smo došli do nje, bez oklevanja je rekao: "To je ta." Zato je važno da čovek ima veru i da se trudi da živi hrišćanskim životom - poručio je otac Jovan za "Novosti".
Iako život na ostrvu, okružen morem i vetrovima, mnogima deluje surovo i usamljeno, za oca Jovana samoća predstavlja mir. Upravo u tom miru, daleko od buke savremenog sveta, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice već vekovima odoleva vremenu, čuvajući svoju duhovnu i istorijsku vrednost.
Svako ko se odluči da poseti ovu svetinju moraće da krene morskim putem, ali će ga na kraju dočekati prizor koji ostavlja snažan utisak, kamena crkva bez prozora, usamljena na ostrvu, kao svedok vere koja traje vekovima.
BONUS VIDEO: Knjiga „Blizanac vremena“ ovenčana nagradom Meša Selimović
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Read the full article at Večernje novosti →
Serbia