ALBANSKO svojatanje Kosovskog boja samo je poslednji u nizu primera otimanja i revizije srpske istorije. Uprkos tome što su palili i rušili srpske spomenike, sada su izgleda shvatili da im je potreban istorijski dokaz postojanja i kontinuiteta, pa u manjku istog, odlučuju da prisvoje srpsko.
Foto D. Zečević / D. Milovanović
Tako je nedavno Pećka patrijaršija navodno "postala" albansko kulturno nasleđe, a na udaru su se našli i Visoki Dečani i Crkva Bogorodice Ljeviške, ali isti recept otimanja kulturnog nasleđa primenjuju i u regionu, pa je tako Hrvatska nedavno prisvojila srpsku krsnu slavu kao svoje kulturno nematerijalno dobro. I, dok s jedne strane uporno pokušavaju da se odreknu bilo kakvih veza sa Srbima, sa druge strane uveliko rade na prisvajanju upravo onoga što pripada Srbima.
O tome zašto im se toliko žuri da preotmu srpsku istoriju i šta znače ti napadi na naše kulturno nasleđe u emisiji "Danas na RT" govorili su istoričar Luka Jovanović i vojni i geopolitički analitičar Informacionog centra BRIKS Dragoljub Bosnić. Sagovornici RT Balkan su istakli da na prostoru KiM nema dokaza o istoriji Albanaca, jer nema ni njihovih spomenika, ni drugih istorijskih objekata.
Luka Jovanović je rekao da je pitanje Kosovskog boja, odnosno bitke iz 1389. godine, centralno pitanje i ključna tačka kako srpske srednjovekovne, tako i srpske novovekovne prošlosti. On je istakao da se prtiv Osmanlija borila grupa srpskih zemalja, a da u ovom trenutku ne možemo znati da li su u bici učestvovali i Albanci, kako danas žele da prikažu.
-To je kao govoriti o krvnim zrncima. Imamo ograničen broj izvora koji tretira Srednji vek i ti izvori naravno podležu kritici, odnosno kritičkom naučnom metodu u pristupanju izučavanja prošlosti. Ipak, prvi popis oblasti Brankovića, to je oblast Kosova i Metohije, iz 1455. godine nama zapravo daje jedan minoran broj Albanaca, iako nacija u tom trenutku ne postoji, ali mi na osnovu religije, naročito imena, zaključujemo koji je zapravo etnički sastav tadašnjeg stanovništva, pa vidimo da ima Srba, Grka, drugih narodnosti, ali da ima tamo u okolini Prizrena, a na padinama Prokletija i albanskog stanovništva, koje se 'prelivalo' i koje je zapravo bilo integralni deo srpske države, naročito države Stefana Dušana, kazao je Luka Jovanović.
Foto D. Zečević / D. Milovanović
Kada je u pitanju pokušaj istorijskog inženjeringa na KiM, on je napomenuo da je istorija narativna nauka o pričama, ali da svaku priču treba potkrepiti i fizičkim dokazima.
-Za nas je to pečat kneza Strojimira, a Miroslavljevo jevanđelje je dokaz srpske pismenosti. Oni su dokaz da od tog perioda imate državu, književnost, umetnost. Postavlja se pitanje šta su najveći dokazi pismenosti i religioznsoti albanskog naroda. Na prostoru KiM ih nemate. Ja bih zato celu ovu operaciju nazvao 'brisanje sećanja', jer ono što nije moglo da bude uništeno 1998. i 1999. tokom martovskog pogroma, sada se pribeglo toj strani da se zapravo svojata, objasnio je Luka Jovanović.
On je ukazao da je jedna generacija Albanaca odavno to shvatila i da već 10 do 15 godina ubeđuju mlade generacije o njihovim korenima na KiM, a da njihovi mladi više ni nemaju dilemu da li je Pećka patrijaršija srpska ili albanska, iako je, kako je istakao, izlišno govoriti o Albancima i o Pravoslavlju.
-Zato mi moramo poznavati srpsku istoriju, kako bismo mogli da je branimo. I srpsko kulturno nasleđe, poručio je istoričar za RT Balkan.
Iako je obeležavanje godišnjice Kosovske bitke najavljivala na sva zvona, Opština Obilić, gde je na vlasti Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, otkazala je događaj na Gazimestanu.
Kao razlog otkazivanja ove manifestacije organizatori su naveli bezbednosne rizike, ali Dragoljub Bosnić kaže da ne vidi rizik na KiM za bilo koga drugog osim za Srbe i ostale nealbance. On je rekao da na Kosmetu nema nijednog albanskog spomenika i da u periodu od petog do 15 veka na ovoj teritoriji nema ni govora o Albancima i nekakvoj njihovoj istoriji na Kosmetu.
-Ovaj pokušaj prekrajanja istorije je još jedan način da se Srbi proteraju sa Kosmeta. Ta njihova priča je od ranije, kako su oni Iliri i tu su se prvi naselili, a mi smo došli kasnije, a ovo je samo nastavak. Kao što su drugi krali srpsku istoriju, tako i su i Albanci rešili da mogu da urade isto. I da, na taj način, dobiju neki legitimitet. Mada, sa naučne strane mislim da je sasvim jasno da nema govora o tome. Politički jeste jako korisno za njih, ali naša država mora ozbiljno da se pozabavi time, jer je to opasno prekrajanje srpske istorije. Nema kraja u Srbiji gde ne postoji nekakav pomen Kosovskog boja, u pesmama, u narodim pričama. Ovo je atak ne samo na Srbe na Kosovu, nego na Srbe svuda, kazao je Bosnić.
Luka Jovanović je rekao da je njemu ova ideja isprva delovala jako smešno, ali da ta ideja uopšte nije nimalo naivna.
-Prvo treba reći zašto su oni izabrali 15. jun. Bitka se jeste odigrala tog datuma, ali po starom Julijanskom kalendaru. U ovom koji mi…
Read the full article at Večernje novosti →
Serbia