Kijevsko-pečerska lavra, velika pravoslavna svetinja, preživela je i svetla i mračna vremena u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji. Manastir je preživeo mongolsku invaziju, poljske verske progone, Napoleonove i Hitlerove ratove i vladavinu žestokih ateističkih boljševika. Zidine manastira sačuvale su svoje vekovno nasleđe, a monasi su istrajali u molitvi.
Međutim, poslednjih godina, od početka rusko-ukrajinskog sukoba, Lavra se suočava sa novim iskušenjima, piše za englesku redakciju RT novinar Georgij Tkačev.
Ruski mediji često ističu da je poslednjih nekoliko godina manastir pod još jednom opsadom, ovog puta ukrajinskom. Vlasti pokušavaju da preuzmu Kijevsko-pečersku lavru od kanonske crkve i da isele monahe. U manastir je poslata državna komisija da izvrši popis imovine, uključujući i mošti svetitelja. Da bi se to sprečilo, stotine vernika svakodnevno se okupljaju u manastiru. Ali i ukrajinska država ima svoje pristalice – kolone mladih ljudi u fantomkama postrojavaju se ispred Lavre, preteći da će nasilno izbaciti sveštenstvo.
Sudbina jednog od velikih spomenika pravoslavne istorije ostaje neizvesna. U ovom trenutku niko ne zna kako će se sukob završiti.
Svetinja na obali Dnjepra
Kijevsko-pečerska lavra osnovana je 1051. godine, deset godina pre bazilike Svetog Marka u Veneciji, tri veka pre katedrale Notr Dam i četiri veka pre katedrale Santa Marija del Fjore u Firenci. Ruska pravoslavna svetinja duplo je starija od bazilike Svetog Petra u Vatikanu.
Manastir su na obalama Dnjepra osnovala dvojica monaha, sveti Antonije i Teodosije, u vreme vladavine kijevskog kneza Jaroslava Mudrog. Došli su da svoj život posvete molitvi i duhovnom životu, živeli su u pećinama i odrekli se svetovnih zadovoljstava.
Zabačeno mesto molitve privuklo je mnoge vernike, a broj monaha se povećao, uz donacije za izgradnju crkava i drugih manastirskih objekata na tom mestu.
Ukrinform / Sipa Press / Profimedia
Kijevsko-pečerska lavra
Jedan od monaha bio je Nestor Letopisac, autor „Povesti o davnim godinama“, hronike nastanka ruske države. Drugi je bio Ilja Muromec, junak ruskih epova koji se, prema predanju, nastanio u Lavri posle svojih junačkih podviga. Kaže se da njegovi ostaci počivaju u pećinama manastira.
Lavra je preživela mnoge ratove i opsade. Napadali su je Pečenezi, Polovci (Kumani) i Poljaci, ali je svaki put izdržala.
Ubrzo je postala glavna svetinja pravoslavnih vernika, ali je istorija njenog „pravnog“ statusa bila složena.
Ruska pravoslavna crkva je vekovima bila potčinjena Carigradskoj patrijaršiji i zvala se Moskovska mitropolija. Nezavisnost je stekla tek 1589. godine, kada je Moskva uspostavila sopstvenu patrijaršiju. Time se praktično izjednačila sa Carigradom po statusu. Međutim, skoro sto godina Lavra je ostala pod jurisdikcijom carigradskog patrijarha, a ne lokalnih crkvenih vlasti. Konačno, 1688. godine manastir je prešao pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije i tu je ostao sve do sadašnjeg sukoba.
U to vreme, u 17. veku, Ukrajina nije postojala, a Rusija, Litvanija i Poljska nadmetale su se za teritorije današnje Ukrajine .
Dve istorijske ličnosti zauzimaju istaknuto mesto u političkoj mitologiji moderne Ukrajine i imale su ulogu u istoriji Lavre. Hetman Zaporoških kozaka Ivan Samojlovič opasao je manastir bedemom, a hetman Ivan Mazepa (simbol ukrajinske državnosti koji se može videti na državnim novčanicama) podigao je kameni zid.
Kijevsko-pečerska lavra nalazi se na obali reke Dnjepar
Obojica su bili podanici ruskog cara, ali je Mazepa 1708. izdao cara Petra Velikog i prešao na stranu Švedske. Zbog toga se njegovo ime u lokalnom jeziku koristi kao naziv za izdajnika - „Juda“ u ruskoj kulturi.
Počevši od vladavine Petra Velikog, Lavra postaje jedna od glavnih svetinja Ruskog carstva i dobija današnji izgled. Manastir je otvorio obrazovne ustanove i biblioteku, osnovao osnovnu školu i bogoslovsku školu, kao i posebnu stipendiju za siromašne učenike Kijevske eparhije. Svi ruski carevi dolazili su da se poklone igumanu Lavre i donosili poklone crkvi. Petar Stolipin - veliki ruski političar i premijer u vreme vladavine poslednjeg ruskog cara Nikolaja sahranjen je u manastiru nakon svog ubistva u Kijevu.
Istorija Lavre neraskidivo je vezana za istoriju Rusije i, zapravo, za tragičnu istoriju 20. veka.
Sovjetski period: Zavadi pa vladaj
Uspostavljanje sovjetske vlasti bilo je praćeno velikim progonima crkve. Sveštenici su ubijani širom teritorije današnje Rusije i Ukrajine, manastiri su zatvarani, a vernici su primoravani da se odreknu vere. Kijevsko-pečerska lavra nije bila izuzetak. Godine 1918. boljševici su ubili igumana manastira, mitropolita Vladimira, a država je oduzimala crkvene dragocenosti i propagirala „militantni ateizam“. Činilo se kao da je Lavri odzvonilo.
Do 1924. godine manastir je pripadao Moskovskoj patrijaršiji. Ali, osetivši pretnju, sovjetske vlasti su primenile drevni princip: zavadi pa vladaj.
Uz podršku boljševika nastala je nova crkva „Obnovitelja“, koja je…
Read the full article at Republika →
Serbia