Šta će promeniti saopštenje Višeg javnog tužilaštva o tome kako je režirana velika obmana zvana „upotreba zvučnog topa“ na beogradskim ulicama?
I malo i mnogo. Zavisiće od nas…
Blokaderi – sada to više nije nikakav pokret, ostalo je samo malo jezgro zadrtih zaverenika – i pre su znali da nikakvog „ zvučnog topa “ nije ni bilo osim u njihovim planovima i izveštajima tadašnjih Šolakovih para-novinara, pa su oni na istom kao i pre saopštenja – izgubljeni u svojim mračnim neostvarivim planovima.
Ali veliki deo građana Srbije i dalje živi svoje živote izvan direktnog angažmana u politici jer onaj ko osam sati radi za platu nema vremena za dreždanje na ulicama i zaustavljanje saobraćaja svako malo, a o stranačkom životu se informiše na televiziji, portalima i društvenim mrežama. I što je važno, i za ovu temu i načelno, veruje medijima.
Dobar deo njih posle marta prošle godine bar u prvo vreme podlegao je vrlo agresivnoj – i mora se priznati: dobro režiranoj - kampanji koja je tvrdila da je „Aleksandar Vučić naredio upotrebu zvučnog topa“.
Sada, posle razložnog saopštenja VJT i obelodanjenih činjenica, ti građani mogu da odahnu. Jer nije lako živeti u zemlji čiji predsednik je spreman da primeni nasilje nad građanima, čiji predsednik je – prosto rečeno, monstrum.
A upravo je to bila svrha laži o upotrebi „zvučnog topa“: predstaviti Aleksandra Vučića kao zver, oduzeti mu sva ljudska svojstva, kako bi se njegova eliminacija učinila poželjnom.
Reč je o postupku uobičajenom kroz istoriju kojim se priprema teren za prevrat: politički protivnik se dehumanizuje da bi njegovo odstranjivanje izazvalo što manje protivljenja, ili čak reakciju: tako mu i treba!
Naravno, „zvučni top“ je samo kockica u dugoročno projektovanom i pažljivo slaganom mozaiku laži sa jednim jedinim ciljem: oduzeti ljudska svojstva Aleksandru Vučiću.
Bilo je tu svega: od insinuiranja o umešanosti u kriminal, preko optužbi za izdaju zemlje, do gnusnih ličnih i uvreda na račun porodice.
Saopštenje VJT iz kojeg su građani saznali da je upotreba „zvučnog topa“ bila proračunata laž, rekosmo, blokadere neće postideti i neće uticati na prestanak njihove kampanje.
Ali se Tužilaštvo oglasilo u momentu kada je postalo evidentno da je snaga blokadera u opadanju.
I uskoro će biti sasvim poraženi…
Nema, međutim, razloga da se čeka blokaderski slom da bi se postavilo pitanje odgovornosti za sve laži iznete na račun predsednika Srbije.
Tim pre što se imena onih koji su u toj kampanji učestvovali znaju.
Više ne mogu da prođu fraze o dozvoljenim sredstvima u političkoj borbi, i obavezi političara da pokažu veću toleranciju na uvrede od običnih građana.
Jer, postavlja se pitanje odgovornosti za suze Vučićeve dece, za neprospavane noći njegove majke, uvrede na račun oca i brata…
Oni nisu kolateralne žrtve napada na Vučića, smišljeno su ciljani jer su napadači znali da će udarci po njima predsednika Srbije najviše zaboleti.
E pa, sad dolazi vreme naplate računa.
Svima su usta puna „normalne Srbije“.
Ali kao da zaboravljaju da će normalnost biti uspostavljena tek kad Vučićevi protivnici ovoga budu napadali osporavajući mu dostignuća i političke planove, a ne njega kao čoveka i njegovu porodicu.
Otuda glas protiv dehumanizacije Aleksandra Vučića nije glas za njegovu odbranu, ume on to i sam… već glas za normalnu državu i normalan život u njoj svih nas.
Kurir.rs
Read the full article at Kurir →
Serbia