Here's why it's always so cold on airplanes: A former flight attendant discovered the reason and surprised many

U avionima je uvek tako hladno – najmanje to znaju putnici koji se suočavaju sa dužim letovima, kada je vani vruće, a unutra često dominira primetna hladnoća. Mnogi se naviknu na ovu situaciju i redovno uključuju jakne, dukserice ili čak zimske komade u svoj ručni prtljag. Međutim, kao što kaže bivši stjuard i voditelj emisije *The Jet Set* Bobi Loria, hladnoća u avionima nije slučajna, već je rezultat pažljivo kontrolisanog sistema koji služi i udobnosti, i bezbednosti putnika.

Optimalna temperatura u avionu, prema Lorijevim rečima, kreće se između 21 i 24 stepena Celzijusa. Iako bi to bila sasvim prijatna sobna temperatura u normalnim uslovima, u avionu ona često deluje hladnije zbog izuzetno niske vlažnosti vazduha, koja se kreće između 10 i 20 posto. Ovi uslovi, koji su suvilji čak i od pustinjskih, pojačavaju osećaj hladnoće. Glavni razlog za održavanje niže temperature u kabini, međutim, nije udobnost, već bezbednost putnika.

Tokom leta postoji povećan rizik od hipoksije – stanja u kojem organizam ne dobija dovoljno kiseonika, što može dovesti do vrtoglavice ili nesvestice. Kabina aviona je pod pritiskom koji odgovara visini od oko 1.800 do 2.400 metara nadmorske visine, što je kompromis između tehničkih ograničenja letelice i potrebe da putnici mogu normalno da dišu. Na toj visini telo ima oko 25 posto manje dostupnog kiseonika nego na nivou mora, pa se kod nekih putnika mogu javiti simptomi poput dezorijentacije ili nesvestice, naročito na dugim ili noćnim letovima.

Zbog toga posade namerno snižavaju temperaturu u kabini. Hladniji vazduh pomaže da putnici ostanu budniji i stabilniji, dok toplota može dodatno opteretiti organizam, ubrzati rad srca i povećati potrebu za kiseonikom. Suprotno tome, niža temperatura pomaže da se rad srca stabilizuje, disanje ostaje ujednačeno, a smanjuje se i rizik od mučnine i morske bolesti. Dodatni faktor koji utiče na temperaturu u avionu jeste veliki broj putnika na malom prostoru. Stotine ljudi u istoj kabini emituju toplotu, pa se temperatura tokom leta prirodno povećava. Zbog toga se kabina namerno održava hladnijom kako bi se taj efekat ublažio i obezbedila stabilna temperatura tokom celog leta.

Upravljanje klimom u avionu zavisi od tipa letelice. U Boeing avionima temperaturu iz kokpita podešavaju piloti, dok u Airbus avionima posada u kabini ima direktnu kontrolu putem centralnog sistema. Ipak, svi moderni avioni koriste sistem za kontrolu životne sredine (ECS), koji reguliše temperaturu, pritisak i kvalitet vazduha. Kabina je obično podeljena u više zona – prednji, srednji i zadnji deo – koji se mogu zasebno podešavati. To omogućava posadi da prilagodi temperaturu različitim delovima aviona, jer se u nekim zonama prirodno stvara više toplote. Sistem koristi i posebne ventile koji mešaju topao i hladan vazduh kako bi se postigla željena temperatura u svakoj zoni posebno.

Zbog svega toga, putnici često mogu da osete razliku u temperaturi dok se kreću kroz avion, posebno kada prelaze iz jednog dela kabine u drugi. Na kraju, postoji i praktičan savet za one kojima hladnoća posebno smeta tokom leta. Sedišta u izlaznim redovima i pored prozora obično su hladnija zbog propuštanja vazduha kroz vrata i blizine spoljašnjih zidova aviona. Takođe, prostor u blizini galleyja, odnosno kuhinjskog dela aviona, često je još hladniji zbog dodatnih rashladnih sistema koji se koriste za skladištenje hrane.

Iako se putnicima ponekad čini da je u avionu previše hladno, stručnjaci naglašavaju da je balansiranje temperature složen kompromis između udobnosti i bezbednosti. Kako objašnjava Lori, na letu sa 150 putnika, to je izuzetno kompleksno zadanie koje zahteva preciznu kontrolu i konstantnu praćenje. U svakom slučaju, hladnoća u avionima nije slučajnost, već je rezultat dugačkog razvoja i naučnih istraživanja u avio-industriji.