Rekordan izvoz maka u 2025, ali cena pada: Poljoprivrednici upozoravanju - ako ovako ostane, mak nestaje iz njiva Srbije

Rekordni izvoз maка у 2025. години, али пад цене на домашњем тржишту довео је до знатних промена у сарадњи полјопривредника и трговца. Србија је извезла укупно 798 тона мака, што представља рекордну количину за ову деценију, а вредност тог извоза износила је 1,6 милиона евра. Пресудни део овог извоза био је усмерен ка страним тржиштима, где су главни купачи били Чешка, Руска Федерација, Аустрија, Мађарска и Црна Гора. У односу на 2024. годину, извоз је растао за 195,2 процента, што указује на значајну промену у трговинским везама. Међутим, ова велика количина извезеног мака довела је до пада цене на домашњем тржишту, што је постала проблем за производнице.

Цена мака на тржишту сада износи навелико 170 динара по килограму, што је значајно ниже од предвиђаног нивоа. Полјопривредник Саво Квргић из Турије, који се бави производњом мака, наводи да би цена требало да буде минимум 250 динара по килограму да би се добило одличну прифољу. Ово је важно јер је и сама посада земље у арени плата 35.000 динара. Основни разлог за пад цене је велика понуда мака на тржишту, што је довело до неисплатности производње. Према Квргићу, уколико се ситуација не промени, производници могу да се откажу од посаде или да се сају на много мањим површинама.

Са друге стране, у општини Падина код Ковачице, полјопривредници су такође испитивали могућност промене структуре посаде. Овде је број посаде мака смањен на 100 хектара, у поредба са 200 хектара у прошлите године. Миса Хромчики, који је бавио се производњом мака, наводи да је пад цене довео до ситуације где је избор између посаде мака и уљане репице. Уколико се ова тенденција задржи, може се очекивати да ће број посаде мака у Падини значајно се смањити.

Осим тога, у исто време, у неким деловима Србије, као што је пример у Мерошини, постоји слична ситуација са другим видовима воћа. Нпр., цена вишње је пала са 300 на 50–60 динара по килограму, што је довело до губитака за вишнјаре. Ова ситуација показује широки ефект пада цене на тржишту, али и потенцијалне последице за других сектора. У том контексту, полјопривредници у свим регионима сада имају изазивајуће решење како да се адаптирају на нове услове.

Уз то, промена у структури посаде и трговинских веза може имати дуготрајне последице за саобраћај и економију. На пример, извоз у Словачку, Аустрију и Руску Федерацију показује да је Србија постала важан доставник мака на међunarodном тржишту, али и да је узета у нову економsku структуру. Међутим, пад цене и промена у интересима производника могу довести до промена у распореду ресурса и употреби земље. Ово подсећа на промене у другим земљама где је слична ситуација довела до промена у структури посаде и трговине.

На крају, ситуација са ценом и извозом мака у Србији је сложена и захтева детаљнију аналиizu. Полјопривредници, трговци и власти морају радити заједно да се нађе баланс између извоза, увоza и унутрашњег тржишта. Уколико се ситуација не промени, могуће је да се смањи број посаде мака у Србији, што би имало далеко простирајуће ефекте на целу индустрију.