Rekordni izvoз maка у 2025. години, али пад цене на домашњем тржишту довео је до знатних промена у сарадњи полјопривредника и трговца. Србија је извезла укупно 798 тона мака, што представља рекордну количину за ову деценију, а вредност тог извоза износила је 1,6 милиона евра. Пресудни део овог извоза био је усмерен ка страним тржиштима, где су главни купачи били Чешка, Руска Федерација, Аустрија, Мађарска и Црна Гора. У односу на 2024. годину, извоз је растао за 195,2 процента, што указује на значајну промену у трговинским везама. Међутим, ова велика количина извезеног мака довела је до пада цене на домашњем тржишту, што је постала проблем за производнице.
Цена мака на тржишту сада износи навелико 170 динара по килограму, што је значајно ниже од предвиђаног нивоа. Полјопривредник Саво Квргић из Турије, који се бави производњом мака, наводи да би цена требало да буде минимум 250 динара по килограму да би се добило одличну прифољу. Ово је важно јер је и сама посада земље у арени плата 35.000 динара. Основни разлог за пад цене је велика понуда мака на тржишту, што је довело до неисплатности производње. Према Квргићу, уколико се ситуација не промени, производници могу да се откажу од посаде или да се сају на много мањим површинама.
Са друге стране, у општини Падина код Ковачице, полјопривредници су такође испитивали могућност промене структуре посаде. Овде је број посаде мака смањен на 100 хектара, у поредба са 200 хектара у прошлите године. Миса Хромчики, који је бавио се производњом мака, наводи да је пад цене довео до ситуације где је избор између посаде мака и уљане репице. Уколико се ова тенденција задржи, може се очекивати да ће број посаде мака у Падини значајно се смањити.
Осим тога, у исто време, у неким деловима Србије, као што је пример у Мерошини, постоји слична ситуација са другим видовима воћа. Нпр., цена вишње је пала са 300 на 50–60 динара по килограму, што је довело до губитака за вишнјаре. Ова ситуација показује широки ефект пада цене на тржишту, али и потенцијалне последице за других сектора. У том контексту, полјопривредници у свим регионима сада имају изазивајуће решење како да се адаптирају на нове услове.
Уз то, промена у структури посаде и трговинских веза може имати дуготрајне последице за саобраћај и економију. На пример, извоз у Словачку, Аустрију и Руску Федерацију показује да је Србија постала важан доставник мака на међunarodном тржишту, али и да је узета у нову економsku структуру. Међутим, пад цене и промена у интересима производника могу довести до промена у распореду ресурса и употреби земље. Ово подсећа на промене у другим земљама где је слична ситуација довела до промена у структури посаде и трговине.
На крају, ситуација са ценом и извозом мака у Србији је сложена и захтева детаљнију аналиizu. Полјопривредници, трговци и власти морају радити заједно да се нађе баланс између извоза, увоza и унутрашњег тржишта. Уколико се ситуација не промени, могуће је да се смањи број посаде мака у Србији, што би имало далеко простирајуће ефекте на целу индустрију.
2 izvještaja
BlicNeovisanSredinaČinjenice 85Objektivnost 75prije 5 h Rekordan izvoz maka u 2025, ali cena pada: Poljoprivrednici upozoravanju - ako ovako ostane, mak nestaje iz njiva SrbijeThe article reports on the declining price of flax due to high domestic supply in Serbia, leading farmers to consider reducing planting areas. Flax is being heavily exported to countries like Czech Republic, Russia, and Austria, while major importers include Czech Republic, Hungary, and Slovakia. Farmers note that the low prices, caused by oversupply, make it less profitable compared to previous years. One farmer, Savo Kvrgić from Turije, mentions that this year’s yield is significantly lower due to lack of rain during flowering, expecting an average harvest of between 300 and 400 kilograms per hectare. He criticizes current market prices, which are around 170 dinars per kilogram, stating they should be higher for profitability. The article highlights challenges such as labor shortages and the physical demands of sorting flax after harvesting. Some farmers are shifting towards other crops like sunflower, which requires less post-harvest work.
Procjena pristranosti (Sredina): The article presents information about agricultural economics and market conditions without overtly favoring any political ideology. It provides balanced reporting on the economic challenges faced by Serbian farmers, including both the impact of export demand and the resulting price drops. While it抯
Zašto ove ocjene (Činjenice 85 · Objektivnost 75): The article accurately reflects the primary source data regarding flax export and import figures, including the significant increase in exports and decrease in imports. It presents the situation from a balanced perspective but slightly emphasizes concerns about potential decline in flax cultivation.
N1 SrbijaNeovisanSredinaČinjenice 50Objektivnost 40jučer Cena višnje pala sa 300 na 50-60 dinara: Pojedini voćari čupaju stabla "jer im se ne isplati"The price of cherries has dropped significantly this year, from 300 dinars per kilogram last year to between 50 and 60 dinars, leading many growers in the area of Merosina to consider uprooting their cherry trees due to financial losses. Grower Milan Momčilović estimates that his family's four-person household, which owns three orchards with over 7,000 trees, would earn only an average salary in Serbia for the entire year at current prices. He highlights that the purchase price of 50 dinars per kilogram does not cover costs such as protective materials, fuel, and labor expenses, which amount to 30 dinars per kilogram. While some areas like Merosina will keep their orchards, others, including parts of the village of Brest, are considering uprooting trees due to unprofitability. The situation is further complicated by uncertainty regarding future market conditions and ongoing drought effects.
Procjena pristranosti (Sredina): The article presents the economic challenges faced by cherry growers without overtly favoring any political stance. It focuses on market prices, production costs, and farmer decisions, providing quotes from growers and describing the financial realities without editorializing or emphasizing specific
Zašto ove ocjene (Činjenice 50 · Objektivnost 40): Article discusses a different agricultural product (plum) rather than flax, making it irrelevant to the primary source document. The content lacks alignment with the main topic of flax production and market trends in Serbia.
★
Neka vijesti ostanu poštene.
ObjectiveNews financiraju čitatelji i bez oglasa je – pristranost vam pokazujemo, ne skrivamo. Podržite neovisno novinarstvo za 5 €/mjesec.
Postani podupiratelj