Before you go on vacation, put plastic bottles in the pots - the plants will thank you

Lavanda, poznata po svojoj aromatičnoj prirodi i jednostavnom održavanju, je popularna biljka u baštama širom sveta. Međutim, nesvesno pravljanje grešaka u njenom održavanju može značajno uticati na njen rast i cvetanje. Jedna od najčešćih grešaka je prekomerno zalivanje, koje može ozbiljno štetiti biljci, pogotovo jer je lavanda origina iz Mediterana i preferira suho i dobro drenirano zemljište.

Prekomerno zalivanje može oslabiti lavandu, izazvati truljenje korena i povećati rizik od bolesti i štetočina. Stručnjaci za baštovanstvo ističu da je ključno izbegavati vlaženje lišća i cvetova, jer vlažno lišće stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti. Umesto toga, voda treba da se usmeri direktno ka zemljištu, kako bi korenje bilo vlažno, ali ne i preplavljeno. Temeljno natapanje zemljišta doprinosi dubokom i snažnom rastu korena, a istovremeno osigurava da se voda ne zadržava u blizu korena.

Izvršavanje pravilne tehnike zalivanja uključuje proveru da li voda prodire kroz zemlju, a ne ostaje na površini ili u osnovi biljke. Lavanda zahteva izuzetno dobro drenirano zemljište, pa je neophodno izbeći formiranje "blata" oko korena. Tokom vrućih i sušnih perioda preporučuje se natapanje zemlje do dubine od približno 15 do 20 centimetara. Ovaj pristup osigurava da zemljište ostane dovoljno vlažno, a da ne bude preplavljeno vodom.

Jedan od najjasnijih znakova prekomernog zalivanja je žutanje donjih listova lavande. Ovaj problem može brzo dovesti do truljenja korena, plesni i gljivičnih bolesti koje mogu otežati oporavak biljke. Važno je proveriti vlažnost zemljišta pre ponovnog zalivanja. Ako je zemljište i dalje primetno vlažno, sačekajte nekoliko dana. Međutim, ne smete dozvoliti da se zemljište potpuno osuši, jer to može dovesti do krhkih listova, opuštenih stabljika i nedostatka cvetanja.

Ravnoteža u zalivanju je ključna za zdravlje lavande. Pravilo koje se preporučuje je da se vlažnost zemljišta uvijek proveri pre zalivanja i da se uspostavi nedeljni raspored. Lavandu treba zalivati jednom ili dva puta nedeljno, u zavisnosti od vremenskih uslova i vlažnosti zemljišta. Ako uzgajate lavandu na otvorenom prostoru, najbolje je zalivati je rano ujutru. Ovo omogućava listovima da se osuše pre nego što sunce udari, što sprečava zadržavanje vode. Rano ujutru zalivanje omogućava zemljištu da se postepeno suši tokom dana, a hladnije temperature smanjuju isparavanje, dajući korenu više vremena da apsorbuje vlagu koja mu je potrebna.

Pravilne tehnike zalivanja pomažu u ublažavanju toplotnog stresa tokom letnjih meseci i omogućavaju korenu da apsorbuje više hranljivih materija. Rezultat je brzi rast i bujno cveće koje pretvara baštu u oazu lepote i mirisa.

Tokom vrelih dana, pravilno zalivanje je od presudnog značaja za očuvanje zdravlja biljaka. Visoke temperature negativno utiču na cveće, biljke i travnjake, pa je pravilno zalivanje veoma važno. Stručnjaci preporučuju zalivanje rano ujutru, pre nego što sunce počne snažno da greje. Tada voda može da prodri do korena, umesto da brzo ispari. Za one koji nisu ljubitelji ranog ustajanja, korisno rešenje može biti automatski sistem za navodnjavanje sa tajmerom.

Zalivanje tokom dana nije preporučeno, jer nije ni ekološki ni ekonomično. Kapljice vode na cvetovima i listovima mogu, pod direktnim sunčevim zracima, izazvati oštećenja i opekotine na biljci. Ako jedino uveče imate vremena za zalivanje, sačekajte kasnije večernje sate. Međutim, treba imati u vidu da vlaga tada privlači puževe, koji mogu da počnu da se hrane biljkama.

Male saksije bi tokom izrazito toplih dana, ako je moguće, trebalo premestiti na mesto sa više hlada. Neke biljke, poput hortenzija, posle velikih vrućina predveče mogu izgledati uvelo, ali se brzo oporavljaju čim se zaliju. Bosiljak posebno loše podnosi potpuno isušivanje zemlje i direktno izlaganje jakom suncu.

Jedan jednostavan trik za one koji nisu u stanju redovno zalivati biljke je korišćenje PET flaša. Napunite flašu vodom i okrenite je naopako tako da otvor bude zaboden u zemlju u saksiji. Ovo je praktično rešenje kada, na primer, odlazite na vikend-putovanje.

Količina vode koja je potrebna cveću, žbunju i drugim biljkama zavisi od vrste biljke i mesta na kojem raste. Najvažnije je da se natopi čitava zemlja, kako bi korenje moglo ravnomerno da upije vodu, a ne da ona ostane samo u površinskom sloju. Ipak, čak ni tokom najvećih letnjih vrućina ne treba preterivati sa količinom vode. Biljke tada neće uvenuti od suše, ali postoji opasnost da korenje počne da truli, što može dovesti do njihovog propadanja.

Opšte pravilo glasi da cveće, biljke, žbunje i povrće koje raste u saksijama ili drugim posudama treba zalivati svakodnevno. Otmar Cisvaler iz organizacije Jardin Suisse objašnjava da se sprečilo zadržavanje viška vode u saksiji može postići tako što se saksija potopi u kofu sa vodom na oko 30 minuta.

Travnjak treba zalivati temeljno, a tokom ekstremnih vrućina preporučuje se da se ne kosite previše nisko. Idealna visina trave je oko pet centimetara. Pokošenu travu ne mor