Pavlović: The attack on me is irrefutable proof that your problem is the students, not me

Jelena Pavlović, narodna poslanica i bivša članica pokreta "Mi, snaga naroda" Branimira Nestorovića, odgovorila je na kritiku koju je prethodno izvela Pavle Grbović, predsednik PSG-a, koji je optužio da je njen pokret, uključujući i njeno učešće na studentskom skupu u Kraljevu, "produžio vlast SNS-u u Beogradu". Ova situacija je postala centar konflikta unutar opozicije i među političkim akterima, što je dovelo do dubokog raspršavanja i emocionalnih reakcija.

Grbović je u svojoj kritici naglasio da je Pavlović ostala u Nestorovićevom pokretu, iako je taj pokret, prema njemu, "produžio život SNS-u na vlasti". U odgovoru na društvenoj mreži "Iks", Pavlović je objasnila da je njen pokret, iako bio deo Nestorovićeve stranke, nije bio uključen u proces donošenja odluka o izborima u Beogradu. Njena uloga, kako je objasnila, bila je pasivna – "pat pozicija" – jer nije bila na listi za odbornike. Međutim, ona je insistirala da je bila aktivna u nastojanjima da se formira koalicija između opozicije, što je uključivalo podršku SNS-u, iako je to nekad bilo protiv svoje volje.

Pavlović je dodala da su tri sednice u Skupštini grada Beograda, koje su bile namenjene formiranju koalicije, završile bez rezultata, a da su izbori bili raspisani na juni 2024. godine. Prema njoj, opozicija je želela da se izvrši ponovni izbor, ali je to bilo odbijeno, što je doveles do daljeg rasta opozicione energije. U juni 2024., Pavlović je aktivno učestvovala u izborima i izjavila da želi da se formira manjinska vlada u Beogradu zajedno sa ostalom opozicijom. Iako su bili prisutni dokumenti i videa, to nije dovelo do željenog rezultata, jer su druge opozicionke stranke, kao što su SSP, Novi DSS i Srce, bojkotovale izbore. Ovo je, prema njoj, pokazalo da je opozicija u nekom mestu delimično slaba ili nezainteresovana za promenu.

Grbović, u svojoj kritici, je naglasio da je Pavlović, iako bila u Nestorovićevom pokretu, postala "najaktivniji poslanik" i da je u tome periodu pokušavao da se približi studentskom pokretu. U svom objavu, on je tvrdio da je Pavlović napustila stranku zbog ličnih sukoba, a zatim je počela da poziva ostalu opoziciju da podrži jednu listu, što je, prema njemu, pokazalo neki obrazac "pobede" za studentski pokret. Ovo je bilo interpretirano kao neka vrsta manipulacije ili nezadovoljstva sa strane opozicije, što je doprinelo rastu konflikta.

Pavlović, u svom odgovoru, je izrazila frustraciju prema opozicionim akterima koji su, prema njoj, nezainteresovani za promenu. Ona je naglasila da su studenti bili ključni u ovom procesu, a da su oni bili oni koji su stvarali pritisak za promenu. U svom objavu, ona je upozorila da su neki opozicioni akteri, kao što su Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, smatrani kao oni koji su grešili u tome što su dopuštali da Pavlović govori na studentskom skupu. Lazović je tvrdio da je Pavlović ne trebalo da govori i da nije trebalo ništa da se pitati, što je bilo shvaćeno kao negativna reakcija prema njenom učešću u protestima.

Drugi akteri, kao što su univerzitetski profesor Čedomir Čupić, su izrazili mišljenje da je Pavlovićov govor na skupu bio simbol nekog promena u strategiji opozicije, ali i da je to moglo da dovede do nekog popularizma ili nacionalnog narativa. Oni su naglasili da bi studentski pokret trebao da ostaje autentičan i da ne treba da racuna na podršku političara. Ovo je pokazalo da postoje različite gledišta unutar opozicije o tome kako da se pristupi studentskom pokretu i kako da se formira koalicija.

Arhiv javnih skupova je dao procenu da je na studentskom skupu u Kraljevu, koji je održan 28. juna 2026. godine, bilo oko 5.700 ljudi. To je bilo srazmerno broju stanovnika u Beogradu, što je pokazalo veliki interes za temu. Ovaj broj je bio veći nego na prethodnim skupovima, što je ukazivalo na rast interesa za studentski pokret. Ovaj skup je bio organizovan u okviru Studenata u blokadi, i bio je fokusiran na poruku da "bliži se kraj vladavini SNS, studenti pobeđuju".

Ova situacija pokazuje duboki konflikt unutar opozicije, između onih koji su želeli da se formira koalicija i onih koji su verovali da je neophodno da se održi neka forma autonomije. Ovo je doprinelo rastu napetosti, ali i da se pojavi nova generacija lidera koji su želeli da se promeni status quo. Ova dinamika može da dovede do daljeg rasta opozicije, ali i do potencijalnih sporednih konflikata unutar samog pokreta.