An acre in a village in Serbia nearly $10,000: Here's where prices have risen the most

Oranice u Srbiji dosadasnje nisu imale takvu visinu cene kao u nekim delovima zemlje, posebno u određenim okruzima gde je prosečna cena zemljišta premašila 15 hiljadu evra po hektaru. Ovo je bilo potvrđeno najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, koje su objavili više medija, uključujući Blic i Novosadski Dnevnik. Pojavljivanje ovih brojeva može biti izuzetno zanimljivo za one koji žele da razumeju kako se tržište zemljišta u Srbiji razvija tokom vremena, kao i kako se razlikuju vrednosti u različitim regijama.

Po podacima, najveći međugodišnji rast cena zemljišta započinje u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je ukupan rast bio iznad 12 odsto. U tom regionu, prosečna cena zemljišta je dostigla 4.510 evra po hektaru, dok je medijana iznosila 3.690 evra. Međutim, u nekim okruzima, kao što je Pčinjski, zabeležen je oštar pad cena, što je izazvalo interesovanje i pitanja o razlogima za takve promene. U tom okrugu, cena je porasla za 23,41 odsto, ali i dalje je držala prosečnu vrednost na 7.530 evra po hektaru. Ovo pokazuje da, iako postoji regionalna dinamika, neki delovi zemlje ostvaruju znatne promene u vrednosti zemljišta.

U Vojvodini i Beogradu, prosečna vrednost zemljišta ostaje veoma visoka, što je u skladu sa tradicijom te regije kao jedne od najskuplje zemljišta u Srbiji. U Raškom okrugu, prosečna cena zemljišta dostigla je rekordnu vrednost od 15.820 evra po hektaru, što je izuzetno visoko u poređenju sa drugim delovima zemlje. U tom okrugu, medijana je iznosila 9.700 evra, ali prosečna cena je izazvala ogroman interes. U Sremskom okrugu, medijana je bila 13.710 evra, a prosečna cena 13.910 evra po hektaru, što je značajno manje nego u Raškom okrugu, ali još uvek vrlo visoko. U Zapadnobačkom okrugu, zabeležen je blagi pad cena, ali prosečna vrednost je ostala na nivou od 12.050 evra po hektaru, što je znatno niže nego u nekim drugim delovima zemlje.

U Banatu, posebno u Južnobanatskom okrugu, zabeležen je najveći rast cena zemljišta, koji je iznosio 15,16 odsto. Prosečna cena u tom okrugu je dostigla 11.190 evra po hektaru, dok je medijana iznosila 10.620 evra. U Srednjobanatskom okrugu, rast je bio 2,66 odsto, a prosečna cena je ostala na nivou od 9.710 evra po hektaru. U Severnobanatskom okrugu, rast je bio 1,93 odsto, a prosečna cena je iznosila 9.050 evra po hektaru. Ove podatke pokazuju da se u Banatu, iako postoje razlike, cena zemljišta raste, što može biti rezultat različitih faktora, kao što su infrastruktura, industrijska aktivnost ili demografske promene.

U regionu Šumadije i Zapadne Srbije, cene zemljišta pokazuju veliku dinamiku, ali i ukupan pad od 7,97 odsto. Medijana u tom regionu je iznosila 4.730 evra, a prosečna cena 5.810 evra po hektaru. U Raškom okrugu, prosečna cena je dostigla 15.820 evra po hektaru, što je izuzetno visoko u poređenju sa drugim delovima zemlje. U Zlatiborskom okrugu, zabeležen je snažan rast cena od 22,07 odsto, što je izazvalo interesovanje u medijima. U Mačvanskom okrugu, rast je bio 7,91 odsto, a prosečna cena je iznosila 7.950 evra po hektaru. Međutim, u Moravičkom okrugu, zabeležen je pad cena od 13,43 odsto, što je izazvalo pitanja o razlogima za takve promene.

U Beogradu, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta bio je u Zemunu, gde je cena iznosila 13 evra po metru kvadratnom. Najveća ugovorena vrednost zemljišta iznosila je 1,3 miliona evra, što je bilo na teritoriji Surčina. Ove podatke pokazuju da i u gradskim oblastima, cena zemljišta može biti izuzetno visoka, što može biti rezultat različitih faktora, kao što su lokacija, infrastruktura i potrebne funkcionalnosti. Ovo može biti značajno za investitore i ljudi koji traže prostor za razvoj.