"She Couldn't Get Out of the House, She Was Tied to the Bed" The last days of Usneya were revealed: They sold the house . . .

Usnija Redžepova, legendarna srpska pevačica, preminula je pre tačno jednu deceniju, posle dugotrajne borbe protiv teške bolesti. Njena porodična kuća na Voždovcu, u kojoj je živela zajedno sa suprugom Svetomirom Šešićem Šeletom, pre nekoliko godina je predata novim vlasnicima. Međutim, sudbina novog vlasnika, koji je bio umetnik, takođe je bila tragična – preminuo je manje od godinu dana nakon kupovine, takođe od teške bolesti. Ovo je izazvalo brojne reakcije među lokalnom zajednicom, posebno među komšijama koji su živeli u blizini nekadašnjeg doma Redžepovih.

Kuća je prodata pre nekoliko godina, a sada je zauzeta jednom ženom i njenim dečkom. Muž ove žene kupio je kuću od Usnijinog brata, Resada Redžepova, ali je, kao i sama pevačica, preminuo od teške bolesti. U skladu sa informacijama koje su dostavljene komšijama, nema se mnogo promene na kući – ni spolja ni iznutra. Novi vlasnici, koji su umetnici, počeli su da se bave nekretninom, ali su se brzo suočili sa smrću. Prema izvesnim izvorima, žena koja je sada zauzela kuću, i njeni roditelji, pokušavali su da održe nekretninu u nekom stanju, ali su se eventualno suočili sa potrebom da prodaju i vrednu imovinu, uključujući i antikviteti koje je Usnija Redžepova skupljala tokom svoje životne putovanja.

Među najzanimljivijim detaljima koji su izazvali šok i osmeh u lokalnoj zajednici, nalaze se priče o poslednjim danima Usnije Redžepove. Prema izrecima komšinice Slavice, koja živi u blizini nekadašnjeg doma, pevačica je u poslednjim mesecima života bila vezana za krevet. Nije mogla da izlazi iz kuće, a njena patnja je bila ogroman deo njenog života. Njeno stanje je bilo ozbiljno, a njena smrt je dopolačila i njegovo stanje. Svetimir Šelet, njen suprug, bio je alkoholičar, ali je bio za nju važan partner. Njegova smrt je još više uticala na nju, a posle njene smrti, njena porodična kuća je predata novim vlasnicima.

Pored tog, komšija Aleksandar, koji je duboko zagazio u desetu deceniju života, prisetio se odnosa sa Usnijom i njenim suprugom. Njihovi odnosi su bili složeni, ali su i imali svoju specifičnost. Usnijin brat, koji je bio veoma vezan za nju, svaki put kad bi došao u Beograd, obavezno bi svratio do kuće. Bio je to znak njegove ljubavi i povezanosti. Međutim, njegova smrt je bila teška za njega, a njegova poruka o prodaji kuće je bila jedan od faktora koji su doprineli promeni u stanju nekretnine.

Nada Vasić, supruga violinista Dobriče Vasića, koja je živela prekoputa Redžepovih, takođe se seća lepih muzičkih druženja i sedeljaka kod njih. Usnija i Svetimir su bili poznati u muzičkom krugu, a njihov odnos je bio specifičan, ali i pristojan. Nada Vasić je rekla da su bili „maloposredni ljudi“, ali i da su imali svoju specifičnost. Njihovo prisustvo u tom kraju ostaje kao delo koje će se održavati u memorijama.

Kuća u kojoj je Usnija Redžepova živela i provela poslednje dane života, prethodno je bila zatvorena, ali su komšije, poput Slavice, pružile informacije o njenom stanju i o njenim poslednjim trenutcima. Prema izvesnim izvorima, nisu se mnogi pojavili u kući, osim Lepa Lukić, koja je bila jedna od rijetkih poznatih koje su dolazile u nju. To je pokazuje da je Usnija Redžepova bila izuzetno privlačna ličnost, koja je imala puno prijatelja, ali i koja je imala svoju privatnost.

Danas, kuća je zauzeta novim vlasnicima, a njihova situacija je još uvijek nejasna. Neki izvorima se kaže da su počeli da prodaju vrednu imovinu, uključujući i klavir i krevet u kojem je Usnija provela poslednje dane života. Međutim, ne postoje jasne informacije o tome kako će se ovo nastaviti ili kako će se održavati nekretnina u budućnosti. Neke komšije, kao što je Aleksandar, misle da bi trebalo da se otvori muzej u čast Usnije Redžepove, ali to još nije bilo urađeno. Umešanje državnih institucija ili lokalnih organizacija još nije bilo objašnjeno, ali se očekuje da će se to dogoditi ako se situacija ne promeni.

Ukratko, Usnija Redžepova je ostavila trajan stigman na svojoj porodičnoj kući, a njena sudbina i sudbina novih vlasnika su izazvale brojne reakcije među lokalnom zajednicom. Njene poslednje dane, uključujući i vezanje za krevet, su postali tematski element u pričama o njoj, a njena smrt i smrt njenog supruga su doprineli promeni u stanje nekretnine. Umešanje novih vlasnika, kao i prodaja vredne imovine, može biti samo početak novog perioda u istoriji ove kuće.